ДИСКАЛКУЛИЈА
Тешкоћа у формирању математичких појмова
Математичка верзија дислексије
Дискалкулија је редак поремећај због кога је детету веома тешко да учи, разуме концепт бројева и савлада математику. Док се деца с дислексијом муче са читањем и интерпретацијом речи и слова, дискалкуличарима проблем представљају аритметички закони и операције, а тешко разумеју и значења самог концепта бројева. (Сматра се да око 6% људи има дискалкулију)
Тешкоће у усвајању математике манифестују се као лаке, умерене и тешке. У зависности од степена говоримо о поптуној или делимичној неспособности за рад са математичким појмовима. Делимичан поремећај процеса усвајања математичких појмова, се може јављивати у свим или само одређеним подручјима математике. У том случају дете је слабије од својих вршњака када је овај предмет у питању.
Решавање математичких задатака захтева развијеност когнитивне интелигенције: способност анализирања, синтетизовања, апстраховања, приману стечених знања и вештина у новим ситуацијама, схватање проблема и његовог смисла и проналажење стратегија за његово решавање.
Дете са дискалкулијом углавном успешно решава основне нумеричке калкулације, али се са тешкоћом сналази у овладавању математичким и логичким мишљењем.
Код деце се најчешће ради о развојној дискалкулији. Неуролози дискалкулију сматрају неуролошким поремаћајем који настаје пре рођења детета, док други дискалкулију приписују специфичностима у раду мозга. Такво виђење проблема, више повезује дискалкулију с посебношћу дететовог когнитивног стила, него с дефицитом неких функција. Према том виђењу дискалкулија неје поремећај, већ специфичност и посебност у развоју. Неуролошки поремећај и специфичност у раду мозга су два различита механизма развојне дискалкулије. Код једног детета тешкоће су узроковане неуролошком дисфункцијом, док су код другог детета узроковане неуобичајеним, али исправним функционисањем мозга. Такво дете је у ствари надарено, оно поседује ванредне способности холистичког мишљења, али има потешкоће у схватању аналитичких аспеката математике.
Облици развојне дискалкулије су вербална, практогностичка, лексичка, графичка, идеогностичка и операцијска дисклакулија.
Вербална дискалкулија.
Дете са вербалном дискалкулијом веома тешко усваја математички речник, као што су називи цифара, математичких симбола и радњи, именовање количине и броја предмета. Дете које нема вербалну дискалкулију може знати колико има предмета и пре него што упозна бројеве и њихове називе. Када је дете у стању речима именовати количину предмета које посматра, оно разуме бројеве и цифре. Дете које има вербалну дискалкулију не уме именовати количину. Вербална дискалкулија може бити сензорна и моторичка.
Дете са сензорном вербалном дискалкулијом има тешкоћу у препознавању усмено изговореног назива броја – када испред себе не види конкретне предмете чија количина одговара том броју. Дете може исправно записати и прочитати бројеве 3 – 4 – 5 али није у стању приказати три прста, нацртати четири кружића или пет цветића.
Дете са моторичком вербалном дискалкулијом може имати тешкоће са бројањем наглас, оно изоставља бројеве или их понавља. Пример моторичке вербалне дисклкулије је када дете препознаје задани број, на пример: 27, али га записује као 20 7.
Практогностичка дискалкулија (диспрактична дискалкулија)
Дете с практогностичком дискалкулијом има тешкоћу у манипулисању и разумевању нацртаним и стварним објектима, као што су прсти, штапићи, коцке и куглице. Деца у нижим разредима усвајају рачунске операције на основу стварних ситуација: сабирање јабука у посуди, бројање штапића и одузимање куглица. Уколико дете нема способност обављања математичких манипулација предметима, оно не може и није у стању да усвоји основна начела математике. Треба разликовати неспособност препознавања количине презентованих предмета (сензорика) од неспособности сабирања заданог броја стварних предмета (моторика).
Дете са практогностичком дискалкулијом има потешкоћу у ређању ствари по величини. Примери практогностичке дискалкулије: ученик није у стању да по висини поређа 6 штапића, од којих је најкраћи дужине 4цм, а најдужи 16цм; ученик није у стању да одабере два предмета исте висине или ширине из одрешеног скупа.
Лексичка дискалкулија (нумеричка дискалкулија)
Дете са лексичком дискалкулијом тешко чита и разуме математичке симболе, цифре, бројеве, рачунске знакове и записане математичке поступке. Дете са умереном лексичком и графичком дискалкулијом исправно чита једноцифрене бројеве, али није у стању да прочита бројеве са више цифара, поготово ако имају више нула у средини. Такво дете, касније не може да прочита разломке, корене, квадрате и децималне бројеве – дете може исправно решити аритметички задатак, али га не може прочитати.
У случају тешке лексичке дискалкулије, дете не може прочитати једноцифрене бројеве и/или једноставне рачунске операције (1, 3, 7, +, -, x, y). Најчешће грешке које дете може направити су: двоцифрене бројеве чита као у огледалу (број 72, прочита као 27), цифре замењује по оптичкој сличности (3 и 8, 2 и 5, 6 и 9), изоставља нулу унаутар броја (број 7023 чита као 723), уместо да прочита број именује само појединачне цифре (број 137 чита као: један-три-седам).
Графичка дискалкулија (нумеричка дисграфија)
Графичка дискалкулија је тешкоћа у писању математичких симбола и најчешђе се појављује заједно са дислексијом и дисграфијом. Дете са графичком дискалкулијом не може преписивати, пресликавати цифре и писати по диктату бројеве. Специфичне грешке које дете може правити су: изостављање, додавање или премештање нуле; погрешно писање рачунских знакова, писање бројева у супротном смеру и премештање цифара у броју.
Просторна дискалкулија је подврста графичке дискалкулије. Тешкоће се појављују када дете треба да запише бројеве у редовима, када треба спустити и пренети бројеве у други ред, као и код одређивања положаја децималне тачке.
Идеогностичка дискалкулија
Идеогностичка дискалкулија је поремеђај у схватању математичких појмова, рачунању у себи и у обављању једноставних математичких операција. Деца са овим обликом дискалкулије немају проблем са читањем и писањем математичких симбола. Дете које има најтежи облик идеогностичке дискалкулије не може у себи израчунати колико је 2+2. У лакшим случајевима, дете не може у себи израчунати задатке који су примерени за његову доб и разред.
Пример идеогностичке дискалкулије: дете зна да “6” значи “шест” и да “шест” пишемо као “6”, али не зна да је “6” или “шест” ознака за један мање од седам, или да је то два пута три. Дете није у стању показати или пребројити број предмета на столу, или колико је кружића нацртано на школској табли. Дете са овим обликом дискалкулије не може наставити низ бројева, јер не схвата по којем начелу је састављен. Идеогностичка дискалкулија је недостатак математичког мишљења.
Операцијска дискалкулија (анаритметрија)
Операцијска дискалкулија је тешкоћа у извођењу темељних рачунских радњи: сабирања, одузимања, множења и дељења. Дете најчешће замењује једну рачунску радњу другом или поједностављује начин рачунања: 4·3=4+4+4=12. У тежим случајевима, предходни пример дете може поједноставити као: 4·3=4+4+4=444. Дете може дуго да користи прсте у рачунању уместо да рачуна у себи или на папиру. Облик операцијске дискалкулије је тешко дијагностификовати јер је потребно пратити како дете долази до резултата и на који начин рачуна.
Неисправан резултат сам по себи углавном не показује у чему дете греши и на ком нивоу се испољава поремећај (које правило није испуњено). Дете може доћи до исправног резултата на сасвим погрешан начин (Веома је важно на који начин је задатак постављен и шта се у задатку тражи, тако да дете нема могућност да на погрешан начин дође до тачног резултата).
Дијагностиковање дискалкулије нија лако а отежава је чињеница да деца могу имати неколико облика дискалкулије, али и уједно, дислексију и дисграфију.